Pre svega ti neizmerno hvala na poverenju. 💙 Tema studiranja je nešto što i mene (očigledno) duboko boli i za šta se toliko borim prevashodno zbog svog iskustva. Moj period studiranja je bio daleko od laganog, samo to tad nisam videla i godinama kasnije sam shvatila da nije bilo “lako” nego sam ugasila svaki deo sebe koji je mogao da mi kaže da je teško, zato sad i dalje sve razrešavam, 10 godina od diplomiranja, na terapiji. Svi moji bliski prijatelji i članovi porodice, prolaze sa mnom kroz to pokušavanje da razumem zašto mi je tako važno znanje, i zašto ima toliko malo sistemske podrške.

Dugo mi je trebalo da razumem da nije do manjka mojih kapaciteta već do toga da su nam prepreke postavljene svuda, a podrške je premalo.

Dokaz da smo dobre, i da smo već dobro uradile (i ti koja studiras “dugo” (dugo je relativno, to je tvoj tempo) i ja koja sam odustala od jednih doktorskih što mi je bilo strašno, pa upisala druge) jeste to što istrajavamo u okolnostima koje su realno izazovne. Ono što nam najviše nedostaje u društvu (i našoj zemlji posebno jer nije svuda ovako) jeste tempo studiranja i adekvatna podrška koja odgovara našim mogućnostima i potrebama. Podrška koja nam dopušta da se umorimo, koja računa na to da će i našem mentalnom i fizičkim zdravlju trebati potpora.

Ja ti iskreno čestitam, i podržavam te svim srcem, kao i svakoga ko je na ovom putu. Želim samo da te podsetim da nema potrebe da vratiš dostojanstvo svom obrazovanju, jer već ga imaš, i da nemaš čega da se stidis. Imaš samo na šta da budeš ponosna. 

Nemoj da misliš da sam mnogo bolja — i sama imam more izazova sa sobom na studijama. Ali svakog dana podsećam sebe da ako osetim da treba da stanem, ovog puta ću stati, a da me to ne košta zdravlja. Nema veze šta sam uložila, koliko sam platila, šta će drugi da misle. Ima veze kako ću da stvorim život koji ću da živim u skladu sa svojim srcem.

Neguj svoju radoznalost, i redovno zagrli sebe. Tvoje studije i ispiti nisu mera tvojih kapaciteta ni doprinosa ni lepote koju donosis u svet. 

Sve je okej, ne moraš da budeš bolja. Samo polako. Ništa ti nisam rekla sto i sebi ne govorim — svakog dana moramo da ohrabrimo i podržimo sebe jer na kraju smo samo mi te koje mogu da daju bas ono sto našim srcima treba.

Mnogo sreće ti želim, i da sve ide lako i lepo 💙

Lana

Ovaj tekst izvorno sam poslala u formi mejla jednoj studentkinji kao odgovor na njenu priču o izazovima studija. Prenet je u minimalno izmenjenoj formi, uz njenu dozvolu, a sa namerom da bude od pomoći i drugima.

Naslovna fotografija: Unsplash: Philippe Bout