Beleženje trenutaka: kako se peva zelen ora i Madrugada
Kad pomislim na pevanje vidim svog oca kako drži mikrofon na svadbi moje sestre, i samo da bi meni ispunio želju, onim što je ostalo od snage koju je pojela bolest srca, punim glasom koji se ipak čini sasvim netaknutim bliskom smrću, peva dedinu voljenu pesmu zelen ora pao na oranje.
Beleženje trenutaka: biti previše, biti mačka
Prošlog leta, negde sredinom juna, probudila sam se u sveže opranoj posteljini ne sluteći ništa, gledajući kroz prozor, u zidić unutrašnjeg dvorišta, tražeći mačku što je tuda znala da se šeta, gledajući u sveže zelenilo drveta što se njihalo na povetarcu, mačke nije bilo, drvo je ipak plesalo, zatim sam pogledala ekran telefona, pročitala poruku…
Beleženje trenutaka: krompir i kriza, to je valjda isto
Kriza, naša najčešća reč mesecima unazad, dok u vestima širom sveta ovog časa gledamo ono što smo se nadali da nikad nećemo, kako odjekuju detonacije, ne znam da li dopuštamo sebi oholost mišljenja da nećemo biti dotaknuti posledicama patnje u neprekidnom nastajanju, kad sam bila mnogo mlađa verovala sam, daleko smo, to je dovoljno, ništa…
Beleženje trenutaka: dok te se sećam
činilo mi se ipak, da imamo još vremena, tako ljudska greška, tako budalasta, toliko sam puta o smrti mislila i govorila, toliko sam je dobro zagledala sa svih strana, tada je ipak nisam videla, nisam je videla, čekala sam da ti dam, videćemo se još jednom, bar još jednom, tako mora, naivno, budalasto i…
Beleženje trenutaka: znamo li da pišemo o bilo čemu drugom sem o sebi i tok svesti
Jedan portal za koji sam pisala od mene je tražio da budem komercijalnija, i kad sam odbila i postavila temu koja je opet bila (pogađate, ja, ali imala sam svoje razloge), donela sam odluku da osim u retkim slučajevima, više neću pisati ni za koga sem (pogađate) za sebe.
poezija: Brojanje
Mili moj dobri očeBrojiš li negde u svemiru kao ja ovdeNa prste:Jedan, dva, tri, četiri.Toliko dugo te nema. Jednom će ipak brojevi prestati da budu važniOnda kada neko drugi bude merioOdsustvo mene. Ti si ipak oslobođenUžasnog usudaNašeg suludog, uzaludnog života. Dobri oče.Mislim ponekad kakoNisi ni morao da me zahtevašPo svaku cenu i da me čekašTolike…
poezija: elementi postojanja
Neki dan mi je sestra donela radijator bacim pogled ka njemu, povremeno zovem ga Toplica. Nije mi hladno u zimu prvi put posle nekoliko godina ovog zamršenog odraslog života.
beleženje trenutaka: teže od težeg
I od težeg ima teže, tako mi je majka govorila kad sam kao devojčica plakala što ne mogu da trčim kao ovi što brzo igraju žmurke. Mogla sam da uradim na hiljade drugih stvari što uopšte nisu male, mogla sam da se obučem skoro bez ičije pomoći, mogla sam čak i da skočim u mestu…
Beleženje trenutaka: lepak
Lepak, tako se zgusnulo sve, i prostor i vreme, i nema više jedne tačke u kojoj mogu da prepoznam koagulaciju, da kažem evo, tu je, ja sam kriva, da pokažem prstom kao dete, pogledaj, odavde dolazi bol, ovde je rana, možemo li je previti, može se odozgo i lepak staviti, tehnički gledano, možda čak postoji…
Beleženje trenutaka: muzika, granična područja
Otvaram oči i vidim, promiče livada, krošnja drveta, ptica, oblak, još ne znam da ću se par nedelja kasnije istim putem vraćati nazad i već ću početi da se krunim iznutra, sada međutim, dok sve to još ne znam, osećam samo kako se penjem i penjem, kad stavim ruku na srce što udara o grudnu…
#8 beleženje trenutaka: don’t delete the kisses osam godina kasnije
Pre osam godina živela sam na kraju Zemuna u garsonjeri gotovo bez grejanja, tehnički ga je bilo, radijator priključen na centralno, ali prozori tako loši da toplota nije mogla da se zadrži, tada, kad sam spavala sa zimskom kapom na glavi, ispod nekoliko ćebadi, u duplim helankama i rolci ne bih li se kako bilo…
#7 Beleženje trenutaka: dosta
Kad je dosta, pomišljam dok ležim i gledam u plafon, plačem već verovatno četvrti sat, a možda traje i duže, ko će da meri, davno sam istrošila zalihu suza o kojoj sam kao devojčica čitala u medicinskim knjigama, dvadeset do trideset dnevno, kad je dosta krša u životu i kad je vreme da se stane…
#6 Beleženje trenutaka: prekidači ili gde se ovo gasi?
Nekad se moj svet zasnivao na prekidačima, a ne na nežnom dodiru pametnih ekrana, kad uključiš i isključiš nešto to se čuje, na primer, crno-beli televizor što smo imali, to kad pritisneš ono crveno dugme imaš lepo klik još dobiješ i elektricitet, kad hoćeš da uključiš svetlo, i to se čuje, svaki kontakt je imao…
#5 Beleženje trenutaka: nar
Postaje hladnije i to me plaši, evo me u jakni, napolju, a tek je avgust. Jutros nisam plakala, a nisam ni sinoć, možda mi zato sve izgleda tako sumnjivo, kao da samo što se nije raspuklo. Unutar mene je nar, one crvene semenke mogu da se razlete sad, evo sad, taj nar, to je sve…
#4 Beleženje trenutaka: intenzitet osećanja
Oči psa, sveže oprana posteljina, voda što ispira sve suvišno što sam ponela tog dana. Zrak sunca što mi pada na nadlanicu, dok pomišljam imam li uopšte kožu ili se sasvim bez nje okrećem svetu, nemam ništa da me štiti osim srca što se širi, sad kad sam prestala da govorim samo neka prođe, ne…
lananikolic.com 