Lana Nikolić: Unutrašnji svetovi ✨vidimo se na mojoj prvoj samostalnoj izložbi 10. septembra
Lana Nikolić (1991) je slobodna medijska radnica i samouka ilustratorka. Diplomirala je i masterirala na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti. Medijski rad započela je na Radio Beogradu 202 gde je bila novinarka i voditeljka. Autorka je i voditeljka Laninog podkasta koji se bavi širokim spektrom tema od obrazovanja do komunikacije u savremenom trenutku.…
Beleženje trenutaka: ta reč
Krevet je dobar, to ne vredi, jer ja se u njemu okrećem kao u grobu, poređenje je glupo ali je i dalje sasvim moje, moje iako pokušavam da odlepim svoje biće od smrti i svih njenih oblika već neko vreme, to izgleda kao da samoj sebi pokušavam da sljuštim kožu, a nova se još nije…
Beleženje trenutaka: sočivo unutrašnjeg mikroskopa
Poslednjih par meseci nameštala sam sočivo unutrašnjeg mikroskopa sporo i precizno kao nekad pravi instrument u kabinetu za biologiju. Prvi put, zadatak je bio da se osvetli i uveliča usamljenost i pauza, u prostorima gde svetlost možda nikad nije ni doprla, te dve stvari od kojih pošten svet celog života beži u galopu. I ja…
Beleženje trenutaka: deda, jesam li graditeljka?
Moj deda je bio majstor građevine, zvao se Jugoslav, u kuću je ulazio samo da se ogreje i da pomalo jede, plava kosa mu je uvek bila uredna začešjana na stranu, govorio je kratko i kao da mora, kretao se ipak, sa lakoćom i kao da ne oseća prostor, tako mora biti da se i…
Beleženje trenutaka: davanje i uzimanje ili kako biti nečovek i uzeti kolač
U moju sobu u studentskom domu jednom je ušla nepoznata devojka i pitala imam li fen. Nego šta, rekla sam, u sekundi ga dohvatila sa police i dala joj. Znaš li ti ko je ovo, pita me drugarica, nemam pojma, mirno odgovaram. Pa šta ćeš ako ti ne vrati fen? Ih! odmahujem rukom. Taj pokret…
Beleženje trenutaka: kako se peva zelen ora i Madrugada
Kad pomislim na pevanje vidim svog oca kako drži mikrofon na svadbi moje sestre, i samo da bi meni ispunio želju, onim što je ostalo od snage koju je pojela bolest srca, punim glasom koji se ipak čini sasvim netaknutim bliskom smrću, peva dedinu voljenu pesmu zelen ora pao na oranje.
Beleženje trenutaka: biti previše, biti mačka
Prošlog leta, negde sredinom juna, probudila sam se u sveže opranoj posteljini ne sluteći ništa, gledajući kroz prozor, u zidić unutrašnjeg dvorišta, tražeći mačku što je tuda znala da se šeta, gledajući u sveže zelenilo drveta što se njihalo na povetarcu, mačke nije bilo, drvo je ipak plesalo, zatim sam pogledala ekran telefona, pročitala poruku…
Beleženje trenutaka: krompir i kriza, to je valjda isto
Kriza, naša najčešća reč mesecima unazad, dok u vestima širom sveta ovog časa gledamo ono što smo se nadali da nikad nećemo, kako odjekuju detonacije, ne znam da li dopuštamo sebi oholost mišljenja da nećemo biti dotaknuti posledicama patnje u neprekidnom nastajanju, kad sam bila mnogo mlađa verovala sam, daleko smo, to je dovoljno, ništa…
Beleženje trenutaka: dok te se sećam
činilo mi se ipak, da imamo još vremena, tako ljudska greška, tako budalasta, toliko sam puta o smrti mislila i govorila, toliko sam je dobro zagledala sa svih strana, tada je ipak nisam videla, nisam je videla, čekala sam da ti dam, videćemo se još jednom, bar još jednom, tako mora, naivno, budalasto i…
Beleženje trenutaka: znamo li da pišemo o bilo čemu drugom sem o sebi i tok svesti
Jedan portal za koji sam pisala od mene je tražio da budem komercijalnija, i kad sam odbila i postavila temu koja je opet bila (pogađate, ja, ali imala sam svoje razloge), donela sam odluku da osim u retkim slučajevima, više neću pisati ni za koga sem (pogađate) za sebe.
poezija: Brojanje
Mili moj dobri očeBrojiš li negde u svemiru kao ja ovdeNa prste:Jedan, dva, tri, četiri.Toliko dugo te nema. Jednom će ipak brojevi prestati da budu važniOnda kada neko drugi bude merioOdsustvo mene. Ti si ipak oslobođenUžasnog usudaNašeg suludog, uzaludnog života. Dobri oče.Mislim ponekad kakoNisi ni morao da me zahtevašPo svaku cenu i da me čekašTolike…
poezija: elementi postojanja
Neki dan mi je sestra donela radijator bacim pogled ka njemu, povremeno zovem ga Toplica. Nije mi hladno u zimu prvi put posle nekoliko godina ovog zamršenog odraslog života.
beleženje trenutaka: teže od težeg
I od težeg ima teže, tako mi je majka govorila kad sam kao devojčica plakala što ne mogu da trčim kao ovi što brzo igraju žmurke. Mogla sam da uradim na hiljade drugih stvari što uopšte nisu male, mogla sam da se obučem skoro bez ičije pomoći, mogla sam čak i da skočim u mestu…
Beleženje trenutaka: lepak
Lepak, tako se zgusnulo sve, i prostor i vreme, i nema više jedne tačke u kojoj mogu da prepoznam koagulaciju, da kažem evo, tu je, ja sam kriva, da pokažem prstom kao dete, pogledaj, odavde dolazi bol, ovde je rana, možemo li je previti, može se odozgo i lepak staviti, tehnički gledano, možda čak postoji…
Beleženje trenutaka: muzika, granična područja
Otvaram oči i vidim, promiče livada, krošnja drveta, ptica, oblak, još ne znam da ću se par nedelja kasnije istim putem vraćati nazad i već ću početi da se krunim iznutra, sada međutim, dok sve to još ne znam, osećam samo kako se penjem i penjem, kad stavim ruku na srce što udara o grudnu…