Kad je dosta, pomišljam dok ležim i gledam u plafon, plačem već verovatno četvrti sat, a možda traje i duže, ko će da meri, davno sam istrošila zalihu suza o kojoj sam kao devojčica čitala u medicinskim knjigama, dvadeset do trideset dnevno, kad je dosta krša u životu i kad je vreme da se stane i kaže pa ne može se više ovako mora neki red da se zna, soba je lepa i za mene nova, tek sam se uselila, ima zidove boje večernjeg mora, ima i veliki prozor, ko sam ja da to zaslužim, to se ne usuđujem ni da oblikujem u misao, zato se oslanjam na reč dosta, kad je dosta, kad ću se ispraviti i kazati, e pa dobro, sad se mora ustati i krenuti. 

Foto: Pinterest