Category: kolumna
-
#7 Beleženje trenutaka: dosta
Kad je dosta, pomišljam dok ležim i gledam u plafon, plačem već verovatno četvrti sat, a možda traje i duže, ko će da meri, davno sam istrošila zalihu suza o kojoj sam kao devojčica čitala u medicinskim knjigama, dvadeset do trideset dnevno, kad je dosta krša u životu i kad…
-
#6 Beleženje trenutaka: prekidači ili gde se ovo gasi?
Nekad se moj svet zasnivao na prekidačima, a ne na nežnom dodiru pametnih ekrana, kad uključiš i isključiš nešto to se čuje, na primer, crno-beli televizor što smo imali, to kad pritisneš ono crveno dugme imaš lepo klik još dobiješ i elektricitet, kad hoćeš da uključiš svetlo, i to se…
-
#5 Beleženje trenutaka: nar
Postaje hladnije i to me plaši, evo me u jakni, napolju, a tek je avgust. Jutros nisam plakala, a nisam ni sinoć, možda mi zato sve izgleda tako sumnjivo, kao da samo što se nije raspuklo. Unutar mene je nar, one crvene semenke mogu da se razlete sad, evo sad,…
-
Kolumna: naša uloga je mala ali nije zanemarljiva
Kad silazim niz ulicu prvi put stvarno primećujem da su krošnje olistale, njišu se kao jedan veliki udah i izdah, ovo bi možda bio lep kadar za film, bez mene u njemu, sasvim bez mene. Dobro sam se umotala u mantilu, oprezna sam dok koračam, kao uvek, polako, polako, još…
-
Kolumna: Sve što imamo je nada
Negde na Instagramu sam ovih dana naletela na post da nas ne drži živima postojanje u trenutku nego nada, nada u sutra.
-
Kolumna: Plakaćemo kod kuće
Plakaćemo kod kuće je najveća laž mog odraslog života koju uvek govorim sebi tako, u množini, valjda nas je mnogo iznutra. Ne znam kako sam stigla dotle, ali i sada kada možda prvi put u životu moje oči jasno vide svet kako promiče iza prozora automobila, opet lažem sebe —…
-
Kolumna: Nit u svemiru, letnji burnout & odmor
Tokom leta stojim na tankoj niti na čijem je jednom kraju neprekidna briga, a na drugom potencijal za opuštenost i mir. Između sam ja, dok pokušavam da raširim ruke dovoljno da dohvatim i kafu i knjigu, i mejlove, i sve ostalo, ali da izgleda kao da nije strašno, a jeste.…
-
Kolumna: Pravo na postojanje
Mi ustvari ne razumemo šta to znači ne biti sasvim zdrav, dok nam se ne desi neka krhkost, jer stvarno razumevanje zahteva da dodirnemo bol i nestabilnost koju nosi kompleksno zdravstveno stanje, odsustvo zdravlja, to je taj nedozvoljeni bezobrazluk u kapitalizmu, slabost kao eksces, kao greška. U takvoj atmosferi najteže…
-
kolumna | invazivni prosjaji: čovek, pas, kiša
Najviše volim kad pada kiša. Kao da se sve kupa, i rasipa i sastavlja u isto vreme. Volim kad prolazi tramvaj, a ja čekam da bude zeleno, da mogu da prođem i ja. Na pešačkom, pod kišom, kraj mene stoji čovek, čekajući da pređe. Kraj njega je mali žuti pas.…
lananikolic.com 