Author: Lana Nikolić
-
#5 Beleženje trenutaka: nar
Postaje hladnije i to me plaši, evo me u jakni, napolju, a tek je avgust. Jutros nisam plakala, a nisam ni sinoć, možda mi zato sve izgleda tako sumnjivo, kao da samo što se nije raspuklo. Unutar mene je nar, one crvene semenke mogu da se razlete sad, evo sad,…
-
#4 Beleženje trenutaka: intenzitet osećanja
Oči psa, sveže oprana posteljina, voda što ispira sve suvišno što sam ponela tog dana. Zrak sunca što mi pada na nadlanicu, dok pomišljam imam li uopšte kožu ili se sasvim bez nje okrećem svetu, nemam ništa da me štiti osim srca što se širi, sad kad sam prestala da…
-
#3 Beleženje trenutaka: Vrtlozi
Samo sam jednom videla mali vrtlog u našoj seoskoj reci kad sam bila devojčica. Time su nas uvek plašili pa sam bila fascinirana — reka je tako mala, a ipak opasna, vrtlog je tako mali, a ipak opasan. I tako opasan i dalje je lep, u njemu se ogledaju vrbe…
-
#2 Beleženje trenutaka: Orezivanje ljutnje
Dobra sam u orezivanju ljutnje. Pažljiva sam i detaljna, i sečem je kao nekad moj deda voće, tako da ne ostane ništa suvišno, pa da drvo može lepo da poraste. Ne znam ko me je prvi naučio da sasecam svaki trag nezadovoljstva, ali znam da je proces sigurno uspeo, i…
-
Kolumna: naša uloga je mala ali nije zanemarljiva
Kad silazim niz ulicu prvi put stvarno primećujem da su krošnje olistale, njišu se kao jedan veliki udah i izdah, ovo bi možda bio lep kadar za film, bez mene u njemu, sasvim bez mene. Dobro sam se umotala u mantilu, oprezna sam dok koračam, kao uvek, polako, polako, još…
-
Kako sam opet odustala od doktorskih studija
Ne bi me mrzelo da prolazim kroz sav očaj i lepotu, samo da bih mogla da napišem ovaj tekst, da bih mogla da vam kažem da je stvarno okej tražiti put koji je samo naš, našom brzinom, našim kapacitetima.
-
Kolumna: Sve što imamo je nada
Negde na Instagramu sam ovih dana naletela na post da nas ne drži živima postojanje u trenutku nego nada, nada u sutra.
-
Kolumna: Plakaćemo kod kuće
Plakaćemo kod kuće je najveća laž mog odraslog života koju uvek govorim sebi tako, u množini, valjda nas je mnogo iznutra. Ne znam kako sam stigla dotle, ali i sada kada možda prvi put u životu moje oči jasno vide svet kako promiče iza prozora automobila, opet lažem sebe —…
-
Kolumna: Nit u svemiru, letnji burnout & odmor
Tokom leta stojim na tankoj niti na čijem je jednom kraju neprekidna briga, a na drugom potencijal za opuštenost i mir. Između sam ja, dok pokušavam da raširim ruke dovoljno da dohvatim i kafu i knjigu, i mejlove, i sve ostalo, ali da izgleda kao da nije strašno, a jeste.…
-
Kolumna: Pravo na postojanje
Mi ustvari ne razumemo šta to znači ne biti sasvim zdrav, dok nam se ne desi neka krhkost, jer stvarno razumevanje zahteva da dodirnemo bol i nestabilnost koju nosi kompleksno zdravstveno stanje, odsustvo zdravlja, to je taj nedozvoljeni bezobrazluk u kapitalizmu, slabost kao eksces, kao greška. U takvoj atmosferi najteže…
lananikolic.com 