Author: Lana Nikolić
-
Kolumna: Plakaćemo kod kuće
Plakaćemo kod kuće je najveća laž mog odraslog života koju uvek govorim sebi tako, u množini, valjda nas je mnogo iznutra. Ne znam kako sam stigla dotle, ali i sada kada možda prvi put u životu moje oči jasno vide svet kako promiče iza prozora automobila, opet lažem sebe —…
-
Kolumna: Nit u svemiru, letnji burnout & odmor
Tokom leta stojim na tankoj niti na čijem je jednom kraju neprekidna briga, a na drugom potencijal za opuštenost i mir. Između sam ja, dok pokušavam da raširim ruke dovoljno da dohvatim i kafu i knjigu, i mejlove, i sve ostalo, ali da izgleda kao da nije strašno, a jeste.…
-
Kolumna: Pravo na postojanje
Mi ustvari ne razumemo šta to znači ne biti sasvim zdrav, dok nam se ne desi neka krhkost, jer stvarno razumevanje zahteva da dodirnemo bol i nestabilnost koju nosi kompleksno zdravstveno stanje, odsustvo zdravlja, to je taj nedozvoljeni bezobrazluk u kapitalizmu, slabost kao eksces, kao greška. U takvoj atmosferi najteže…
-
Studiranje i perfekcionizam: pet nežnih saveta
Ove godine uspostavila sam pet principa koji su mi pomogli da umanjim perfekcionizam, održim energiju i pažnju tokom rada na ispitnim obavezama. Pošto znam koliko je nežna podrška i nesebičnost retka, a značajna za sve nas na putu studija delim ih u nastavku.
-
Pismo studentima i studentkinjama: o hrabrosti i podršci
Pre svega ti neizmerno hvala na poverenju. 💙 Tema studiranja je nešto što i mene (očigledno) duboko boli i za šta se toliko borim prevashodno zbog svog iskustva. Moj period studiranja je bio daleko od laganog, samo to tad nisam videla i godinama kasnije sam shvatila da nije bilo “lako”…
-
kolumna | invazivni prosjaji: čovek, pas, kiša
Najviše volim kad pada kiša. Kao da se sve kupa, i rasipa i sastavlja u isto vreme. Volim kad prolazi tramvaj, a ja čekam da bude zeleno, da mogu da prođem i ja. Na pešačkom, pod kišom, kraj mene stoji čovek, čekajući da pređe. Kraj njega je mali žuti pas.…
-
kratak priručnik za padanje i ustajanje
Ovih dana ponovo učim nešto neobično: kako da padnem, unutar sebe, i ka spolja. U tom procesu razumevam da sam još jednom u životu upala u zamku straha od pada, i osećanja da on ne treba da se dogodi. Normalno da je potrebno i poželjno pasti. Kako bismo inače znali…
-
Poezija: stvari će nas nadživeti
iščekujem da se nežna naivnost prostora jednostavnost predmeta iz lepote svakodnevnog premetne u nazubljenost razumevanja još nije došlo ali ja sam pažljiva volim da mislim da sam spremna nevidljivo se gomila i nastaje dok ne uzme oblik bezazlenog postajući neka od stvari koje poznajem i u njima tražim detinju sigurnost …
-
Obrazovanje: kako mi je spasilo život i zašto nas se tiče
Obrazovanje bi trebalo da bude dostupno svima, uvek i svuda — besplatno. Ovaj stav ne dolazi iz objektivnosti (verujem da je objektivnost uglavnom teško ostvariva) već iz vrlo ličnog životnog iskustva, koje se može formulisati prilično jednostavno: bez obrazovanja nema razvoja ni nas samih, a ni društva. Iz lične perspektive,…
-
Poezija: BER-BG
udaljenost između ovog udaha dok proveravam ima li me još i onoga što se već završilo kako da je izmerim, kad me premašuje? i taj drugi život, i ovaj u kome strepim svakog časa sažimaju se u jednu tačku i razdvajaju nepovratno svaki zubima žvaće i odnosi poveći komad živog…
lananikolic.com 