Author: Lana Nikolić
-
#8 beleženje trenutaka: don’t delete the kisses osam godina kasnije
Pre osam godina živela sam na kraju Zemuna u garsonjeri gotovo bez grejanja, tehnički ga je bilo, radijator priključen na centralno, ali prozori tako loši da toplota nije mogla da se zadrži, tada, kad sam spavala sa zimskom kapom na glavi, ispod nekoliko ćebadi, u duplim helankama i rolci ne…
-
#7 Beleženje trenutaka: dosta
Kad je dosta, pomišljam dok ležim i gledam u plafon, plačem već verovatno četvrti sat, a možda traje i duže, ko će da meri, davno sam istrošila zalihu suza o kojoj sam kao devojčica čitala u medicinskim knjigama, dvadeset do trideset dnevno, kad je dosta krša u životu i kad…
-
#6 Beleženje trenutaka: prekidači ili gde se ovo gasi?
Nekad se moj svet zasnivao na prekidačima, a ne na nežnom dodiru pametnih ekrana, kad uključiš i isključiš nešto to se čuje, na primer, crno-beli televizor što smo imali, to kad pritisneš ono crveno dugme imaš lepo klik još dobiješ i elektricitet, kad hoćeš da uključiš svetlo, i to se…
-
#5 Beleženje trenutaka: nar
Postaje hladnije i to me plaši, evo me u jakni, napolju, a tek je avgust. Jutros nisam plakala, a nisam ni sinoć, možda mi zato sve izgleda tako sumnjivo, kao da samo što se nije raspuklo. Unutar mene je nar, one crvene semenke mogu da se razlete sad, evo sad,…
-
#4 Beleženje trenutaka: intenzitet osećanja
Oči psa, sveže oprana posteljina, voda što ispira sve suvišno što sam ponela tog dana. Zrak sunca što mi pada na nadlanicu, dok pomišljam imam li uopšte kožu ili se sasvim bez nje okrećem svetu, nemam ništa da me štiti osim srca što se širi, sad kad sam prestala da…
-
#3 Beleženje trenutaka: Vrtlozi
Samo sam jednom videla mali vrtlog u našoj seoskoj reci kad sam bila devojčica. Time su nas uvek plašili pa sam bila fascinirana — reka je tako mala, a ipak opasna, vrtlog je tako mali, a ipak opasan. I tako opasan i dalje je lep, u njemu se ogledaju vrbe…
-
#2 Beleženje trenutaka: Orezivanje ljutnje
Dobra sam u orezivanju ljutnje. Pažljiva sam i detaljna, i sečem je kao nekad moj deda voće, tako da ne ostane ništa suvišno, pa da drvo može lepo da poraste. Ne znam ko me je prvi naučio da sasecam svaki trag nezadovoljstva, ali znam da je proces sigurno uspeo, i…
-
Kolumna: naša uloga je mala ali nije zanemarljiva
Kad silazim niz ulicu prvi put stvarno primećujem da su krošnje olistale, njišu se kao jedan veliki udah i izdah, ovo bi možda bio lep kadar za film, bez mene u njemu, sasvim bez mene. Dobro sam se umotala u mantilu, oprezna sam dok koračam, kao uvek, polako, polako, još…
-
Kako sam opet odustala od doktorskih studija
Ne bi me mrzelo da prolazim kroz sav očaj i lepotu, samo da bih mogla da napišem ovaj tekst, da bih mogla da vam kažem da je stvarno okej tražiti put koji je samo naš, našom brzinom, našim kapacitetima.
-
Kolumna: Sve što imamo je nada
Negde na Instagramu sam ovih dana naletela na post da nas ne drži živima postojanje u trenutku nego nada, nada u sutra.
lananikolic.com 